Узимајући за пример унутрашњи ретровизор са унутрашњим ретровизором против-одсјаја, његова примарна структура је илустрована на слици; типичне под-компоненте обухватају оквир огледала, склоп елемента огледала, кућиште огледала, полугу за подешавање, сферни поклопац, крак огледала и постоље за монтирање.
Унутрашњи ретровизор је првенствено позициониран у пределу предњег ветробранског стакла, пружајући возачу поглед на подручје иза возила. Обично се монтира спајањем монтажне основе огледала са одговарајућом основом причвршћеном за ветробран-помоћу метода као што су спојеви-прстенови или причвршћивање завртњима.
Савет: За ручне унутрашње ретровизоре против-заслепљивања, функција против{1}}заслепљивања се активира пребацивањем полуге за подешавање.
Усклађеност са видним пољем: Примарни спољашњи ретровизори класе ИИ морају омогућити возачу да види ширину пута већу од или једнаку 5000 мм на удаљености од 30 м иза тачке ока и са возачеве и са сувозачеве стране, док такође покривају област од 4 м иза тачке ока са ширином од 1 м.
Аеродинамички стил: Кућиште ретровизора и каросерија возила формирају дивергентан „В-облик“ да би се смањио утицај струјања ваздуха; спојна рука је што је могуће тања да би се турбуленција свела на минимум; а размак већи или једнак 40 мм одржава се између кућишта и основе ради смањења буке ветра.
Захтеви за позиционирање: Видно поље мора да покрива циљну област под нормалним условима седења; огледало мора бити лоцирано унутар подручја за чишћење бочног стакла; а бочна избочина мора бити мања или једнака 250 мм (када је најнижа ивица мања или једнака 1800 мм од тла при пуном оптерећењу).
Безбедносни дизајн: Спољашњи облик мора да избегава оштре избочине како би заштитио пешаке и путнике током судара, док истовремено обезбеђује функционалне перформансе у различитим климатским условима.